Pjesnički par Preradović: Nagradama ovjenčan lirski voćnjak

Knjiže­vno ve­če na ko­jem su pro­mo­vi­sa­ne zbir­ka pje­sa­ma “Glas An­drić­gra­da” Stev­ke Ko­zić-Pre­ra­do­vić i “Iza­bra­na dje­la 1-4″ Ran­ka Pre­ra­do­vi­ća, održano je u JU Cen­tar za kul­tu­ru Der­ven­ta.

Ri­ječ je o na­gra­da­ma ovjen­ča­nim dje­li­ma. Autor­ka je za svo­ju zbir­ku pro­šle go­di­ne do­bi­la na­gra­du Gra­da Ba­nja­lu­ka i

Po­družni­ce UK RS za knji­gu go­di­ne, dok je Pre­ra­do­vić za iza­bra­ne pje­sme u če­ti­ri to­ma do­bio

“Pe­čat va­ro­ši srem­sko­kar­lo­va­čke” ko­ju već po­la vi­je­ka do­dje­lju­je “Bran­ko­vo ko­lo”.

O stva­ra­laš­tvu i na­gra­da­ma ko­je su Pre­ra­do­vi­ći do­bi­li za objav­lje­na dje­la, go­vo­rio je pje­snik i re­cen­zent Du­ško Ž. Po­po­vić iz Prnja­vo­ra, a knjiže­vnoj ve­če­ri pri­sus­tvo­va­li su pje­sni­ci i knjiže­vni­ci iz Do­bo­ja, Der­ven­te, Šam­ca, Prnja­vo­ra i Ba­nja­lu­ke.

Po­po­vić je ve­oma na­da­hnu­to go­vo­rio o stva­ra­laš­tvu i dje­li­ma.

– Pre­ra­do­vić je i pje­snik, i bo­em, oštar, po­le­mi­čan, po­ne­kad za­je­dljiv. Mo­rao sam da “uđem u sa­mo tki­vo” nje­go­ve po­ezi­je i osje­tim sve nje­ne pul­se­ve i va­ri­ja­ci­je, skri­ve­na i na­go­vi­je­šte­na zna­če­nja, du­bi­nu i su­šti­nu izu­ze­tnog stva­ra­laš­tva sa do­mi­nan­tno fi­lo­zof­sko-po­eti­čne po­zi­ci­je – re­kao je Po­po­vić.

Do­dao je da bi to tre­ba­lo da­ti do­pri­nos po­zna­va­nju i tu­ma­če­nju po­et­skog os­tva­re­nja je­dnog od naj­ve­ćih kra­ji­ških pje­sni­ka ko­ji je za svo­ja dje­la do­bio pres­tižna pri­zna­nja i na­gra­de.

Pre­ra­do­vić je is­ta­kao da se u Der­ven­ti osje­ća kao kod svo­je ku­će, jer duži niz go­di­na do­la­zi na ra­zne ma­ni­fes­ta­ci­je.

– Po­se­bna čast je pri­sus­tvo ve­li­kog bro­ja umje­tni­ka, na­ših ko­le­ga pje­sni­ka, knjiže­vni­ka, sli­ka­ra, ali i mla­dih. Na­dam se da će­mo nas­ta­vi­ti sa­ra­dnju i sre­ta­ti se i ubu­du­će – re­kao je Pre­ra­do­vić.

Stev­ka Ko­zić-Pre­ra­do­vić je na­ve­la da se ri­jet­ko do­ga­đa da za če­ti­ri mje­se­ca “Glas An­drić­gra­da” doživi dru­go iz­da­nje i de­se­tu kri­ti­ku ko­ja se pu­bli­ku­je.

– Sa na­ma je bi­la na­ša družina ko­ja pi­še, ko­ja ta­ko­đe mu­či mu­ke svih pi­sa­ca, sa knji­ga­ma ko­je na­rod či­ta, ali sla­bo ku­pu­je. Ipak, An­drić­grad je po­ka­zao ko­li­ko se po­ezi­ja vo­li i či­ta. Ja kažem da je to moj lir­ski voć­njak, di­je­te sam ze­mlje, iz Li­jev­ča po­lja – kaže Ko­zić-Pre­ra­do­vić.

Pred­sje­dnik Srpskog knjiže­vnog klu­ba “Vi­hor” Der­ven­ta Sav­ko Pe­ćić re­kao je da su Stev­ka i Ran­ko vi­še­go­diš­nji pri­ja­te­lji

klu­ba, ra­do vi­đe­ni gos­ti u Der­ven­ti, ali i lju­di na ko­je se uvjek mo­gu oslo­ni­ti.

Do­ma­ćin pro­mo­ci­je bio je Srpski knjiže­vni klub “Vi­hor” Der­ven­ta, uz po­kro­vi­telj­stvo na­čel­ni­ka op­šti­ne Mi­lo­ra­da Si­mi­ća.

Po­moć u or­ga­ni­za­ci­ji pružio je i do­ma­ćin, Cen­tar za kul­tu­ru, te pri­ja­telj po­ro­di­ce Pre­ra­do­vić, Vi­to Boj­ko­vac iz Der­ven­te.

(narodne.net)