Dva portparola Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite i jedan portparol Instituta za javno zdravstvo RS traže da im se javno izvinim zbog komentara „Vakcine protiv bezobrazluka“. Prvo da razbistrimo portparolske primjedbe, a izvinjenje svakako stiže na kraju teksta.

U prethodnom komentaru sam opisao hronologiju događaja koji su do komentara doveli, ali sam gotovo pa džentlmenski prećutao neke detalje. Jedan od tri gnjevna portparola mi je na prva pitanja odgovorio kako je već objavljeno da je odgovorio: sa dvije složene rečenice, bez detalja, bez konkretnih objašnjenja. Ponovo sam poslao mejl u kojem je sada bilo i koje pitanje više.

Sutradan sam jednom od gnjevnih portparola poslao poruku u kojoj sam napisao da mi „trebaju odgovori“. Jedan od gnjevnih portparola mi je na to odgovorio da je to - to, da sam dobio šta sam imao da dobijem, da će svi ostali detalji bili blagovremeno „iskomunicirani s javnošću“. „Viber“ odgovore jednog od gnjevnih portparola navodim po sjećanju, jer je jedan od gnjevnih portparola te poruke kasnije - obrisao!

Znam zašto je prepiska obrisana: zato što sam ja muška novinarska svinja. Kako znam? Tako što tri gnjevna portparola smatraju da jedan pasus u prethodnom komentaru ima „karakter rodno zasnovanog diskriminirajućeg sadržaja“. Ako sam ja napisao komentar u kojem ih biva vrijeđam zato što su žene, onda su portparoli mene pokušali da nasankaju zato što sam muškarac.

Jasno je meni da se tri bijesna službenika za odnose s javnošću moraju vaditi iz blata u koje su upali, kao što mi je jasno da ne mogu iz njega da se izvade, pa su odmah udarili u dreku: Silovanje! Šovinizam! Rodna diskriminacija! Gdje ne mogu fakti, mogu nemušte i bijedne optužbe. Ako ništa ne može da se ospori, uvijek ima mjesta da se kaže kako je autor mizogini vepar.

Htio bih tri stvari da rečem prije nego što kažem nešto o „karakteru rodno zasnovanog diskriminirajućeg sadržaja“ i to zbog sva tri gnjevna portparola koji ne znaju ili neće (a morali bi) da znaju da komentar nije isto što i tekst. Sva tri gnjevna portparola, uvjeren sam u to, znaju razliku između ta dva žanra.  

Da dodam još i ovo: „…pasus ’Posao portparola nije pjesma… su krajnje seksističke“ bla bla truć. Pasus nije u množini, pa ne može „su“, nego samo „je“, a i da jeste u množini - „su“ mora nakon „krajnje“, jer su i „su“ i „je“ riječi lišene akcenta koje s prethodnom riječju čine akcenatsku cjelinu, pa su tri gnjevna portparola morala napisati ili „jesu krajnje“ ili „krajnje su seksističke“. Tri portparola ne mogu da napišu tri rečenice kako valja i treba, ali znaju da uoče „karakter rodno zasnovanog diskriminirajućeg sadržaja“. Kako pišu, tako i uočavaju.

U prva dva navrata nisam dobio ni plan vakcinacije, ni odgovore na konkretna pitanja. U prvom odgovoru stoje one dvije šturo složene rečenice koje ne otkrivaju ništa, a sakrivaju sve, dok je u obrisanim porukama stajalo da je to sve što sam u ovom trenutku mogao da dobijem. Ako je to sve što sam u ovom trenutku mogao da dobijem, kako je onda moguće da mi je Institut poslao odgovore na ista ta pitanja dan ili dva nakon što je komentar objavljen?

Pređimo, konačno, i na pitanje svih pitanja: da li sam u spornom pasusu uvrijedio tri gnjevna portparola na rodnoj osnovi? Prvo, nigdje nisam napisao da su u pitanju portparolke, nego isključivo i samo - portparoli. Bar dva od tri gnjevna portparola znaju da mi ne mogu prišiti parolu ženomrsca i šoviniste, znaju i zašto ne mogu, ali valja se bar na neki način oprati nakon komentatorske vakcinacije.

Jasno je na šta se odnosi „čišćenje krmačluka nadređenih iz dana u dan“, jasno je na šta se odnosi „peglanje izgužvanih rečenica pretpostavljenih iz mjeseca u mjesec“, a vala je jasno i na šta se odnosi „mijenjanje direktorskih posteljina iz sedmice u sedmicu“. Ako gnjevnim portparolima ne mogu da objasnim šta je njihov posao, sigurno je da im neću objašnjavati šta je metafora.

No, da ipak probam. Jasno je da „čišćenje krmačluka“ ne podrazumijeva pranje uflekanih stolnjaka. Jasno je i to da „peglanje izgužvanih rečenica“ znači, puška ga ne ubila, peglanje izgužvanih rečenica, jer se, pazi sad, rečenice bukvalno ne mogu izgužvati, niti se tako izgužvane bukvalno ne mogu ispeglati. Jasno je da tim metaforičkim i ciničnim tonom odzvanja i rečenica koja je vjerovatno najviše povrijedila tri ljutita službenika za odnose s javnošću.

Ništa u spornom pasusu nije sporno, ništa u njemu nije bukvalno, a ako tri bijesna službenika za odnose s javnošću i dalje ne shvataju o čemu se radi, ako i dalje ne shvataju šta je metafora, a šta bukvalna i direktna optužba, evo domaći zadatak. Neka analiziraju sljedeću rečenicu: Mrtvog Marka Pavića je ubio dobro osoljeni Nenad Nešić. Pa neka objasne i sebi i nami kako sam mislio da je Pavić bukvalno mrtav i da je Nešić bukvalno osoljen.

Ako gnjevni portparoli i dalje žele da se brukaju, stojim im na raspolaganju.

A izvinjenje? Šalio sam se. Ne dolazi u obzir.

Stavovi izneseni u komentarima i kolumnama su autorovi i ne odražavaju stavove redakcije.